|
| Политика транзиције |
Транзиција у Србији је започета под веома тешким економским и друштвеним условима изазваним вишегодишњим регионалним конфликтима који су пратили распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. У 2000. години остварени per capita ГДП је био мањи од половине његове вредности из 1989, спољни дуг је премашивао 130 процената ГДП, а годишња инфлација је била виша од 140 одсто.
Нова влада Србије прокламовала је придруживање Европској Унији као главни спољнополитички циљ и започела стабилизацију и трансформацију привреде јачањем макроекономске политике и тржишно оријентисаним структурним реформама, обједињавајући сопствене напоре са подршком међународне заједнице и међународних финансијских организација.
Значајан помак учињен је у готово свим областима.
У последњих неколико година, пословна клима у Србији се значајно променила. Стопа инфлације је оборена са око 150% у 2000. години на једноцифрену у последњим годинама.
Са стопом раста од око 5% годишње и изменама власничке структуре кроз процес приватизације, Србија је препозната као растућа тржишна привреда. ЕБРД је рангирао пословно окружење у Србији на 14 место од 27 посматраних земаља, док је транзициони процес оцењен са 3+ на скали од 1-4.
У јулу 2004. Влада је постигла споразум са Лондонским клубом комерцијалних поверилаца о отпису 62% дуга, док је дуг Париском клубу умањен за 66%. Постигнути споразуми су умањили задуженост земље и стимулисали спољну трговину. Све ово указује да Србија постаје стабилна привреда са капацитетом за успешно привлачење страних инвестиција и брзу интеграцију у токове светске економије.
Са постизањем макроекономске стабилности, стабилности валуте и реформи у области правне регулативе, Србија је постала једна од најатрактивнијих локација у региону за стране директне инвеститиције. У 2003. Србија је привукла око 1,3 милијарди евра, а у 2004. око 900 милиона што указује на раст поверења код инвеститора.
Инвеститори су привучени да улажу у привреду Србије из више разлога међу којима су најважнији приступ новим тржиштима, снижавање трошкова и способност за ефикаснијим пословањем. Србија има најнижу стопу пореза на добит у региону, процентуално највећи број људи са знањем енглеског језика у Централној и Југоисточној Европи као и јефтину и квалификовану радну снагу.
Географски положај чини Србију природним путем ка Источној и Југоисточној Европи. Кроз Србију пролазе два Паневропска коридора бр.10 и бр.7. Данас, са проширеном ЕУ у окружењу и зоном слободне трговине у Југоисточној Европи, инвеститори имају шансу да започињањем бизниса у Србији обезбеде приступ тржишту од 50 милиона људи. Такође, Србија је једина земља изван бивше Заједнице независних држава која има Споразум о слободној трговини са Русијом, што практично значи бесцарински приступ тржишту од преко 150 милиона људи.
Ово су само неки од разлога зашто је Србија логична веза између Југоисточне, Централне и Западне Европе и земља растућих могућности. |
|
|
|
|
|
|
